Pomozite Miši da nastavi život nakon smrti njegove vlasnice 

 

U ovom surovom svetu sve češće smo svedoci da, nakon smrti vlasnika, njihove ljubimce zadesi teška sudbina. Ukoliko izbegnu smrt koja ih čega u šinterajima, bivaju osuđeni na težak život na ulici. Naslednici obično svu imovinu razgrabe, a njih više niko ne želi ...

 

Ovo je priča o jednom takvom psu. Borba za njegov život, koja još traje, pokazuje da ima izuzetaka i da uz dobru volju možemo učiniti da ovakve priče imaju srećan kraj. Zbog toga nam je potrebna Vaša pomoć!

 

... krajem prošle godine Centar za socijalni rad Zvezdara nas je obavestio da se već 10 dana u stanu bake Matilde, za koju se u tom trenutku nije znalo hoće li preživeti, nalazi uplašen pas kome niko ne sme da priđe.

 

Kada smo ušli u stan, videli smo jedno malo i ljutito kučence, za koje smo kasnije od komšiluka saznali da se zove Miša. Bio je vaoma uplašen, lajao je i režao na sve ljude koji su pokušali da mu priđu. Naši volonteri su danima morali da odlaze kod njega, provode vreme sa njim, hrane ga i poje, da bi na kraju, posle nedelju dana, uspeli i čak i da ga dodirnu i pomaze.

 

U međuvremenu javili su nam da je Mišina vlasnica preminula. Naslednici stana su nam bez mnogo razmišljanja rekli da se pas uspava, jer ga ne žele. Zbog toga je Miša morao da se iseli i nađe utočite u pansionu za pse. Ovo je samo pogoršalo stvari. Tek što smo pomalo stekli njegovo poverenje, morao je da promeni sredinu. Nepoverenje u ljude se tada još više produbilo. Odbijao je hranu, a vodu je počeo da pije tek treći dan. Nakon nekoliko dana Miša se razboleo.

 

Lečenje je bilo veoma otežano, zbog agresivnosti koju je pokazivao prema ljudima. Izgledalo je da ovom nesrećnom kučencetu, nama spasa. Dalje držanje u pansionu za njega bi značilo sigurnu smrt, a zbog agresivnosti nikada ga ne bismo mogli udomiti. Zbog svega smo, teška srca, odlučili da ga uspavamo. Uspavljivanje smo zakazivali dva puta. Oba puta smo se predomislili u poslednji čas, verujući da će se dogoditi čudo....

 

I dogodili se! Miša je promenio svoj stav o ljudima.

 

Usled bolesti, nakon nekoliko dana više nije mogao da stoji na nogama. Bio je toliko slab i izmučen da je zaboravio da laje i reži. Tek tada smo prvi put mogli da ga umotamo u ćebence i ponesemo u naručju. Veterinari nisu bili sigurni da će preživeti. Oporavak je dugo trajao, ali je na kraju Miša je potpuno ozdravio. Ne samo da je ozdravio, već se njegov stav prema ljudima u malo promenio - pokazao je poverenje u neke od njih.

 

Dobru volju koju ne nakon bolesti pokazao, valjalo je sada iskoristi. Od toga dana mnogi su upoznali Mišu. Želeli smo da na ovaj način, kroz kontakt sa većim brojem ljudi, pokušamo da mu „objasnimo” da mora biti malo poverljiviji prema ljudima, ako želi da mu pronađemo novi dom. Miša kao da je zaista shvatio našu poruku. Danas je to drugi pas. Retko reži i mnogo manje laje na ljude. Mnogi ga maze, hrane i izvode u šetnju. Na kraju, se ovo nepoverljivo kučence, za razliku od mnogih pasa, vezalo čak i za svog veterinara, iako mu je ovaj svaki dan davao injekcije.

 

Uz mnogo strpljenja moglo bi još više da se postigne. Miša je star oko 7 godina. Veoma je živahan, voli da se igra, a od nedavno i mazi. On je idealan ljubimac za starije ljude koji imaju puno strpljenja, ljubavi i želje da mu pomognu. Posle svega, najmanje što možemo da učinimo za Mišu, nekadašnjeg vernog ljubimca bake kojoj je on bio jedina radost u životu, jeste da mu obezbedio topao dom.

 

Pomozite nam u tome. Usvojite Mišu: 064 331 42 45 i ORCAinfo: 064/235-325-9 (15-17h), a ukolio ste u mogućnosti možete dati prilog za pokrivanje troškova lečenja i hrane: 180-0073590101000-34 (sa naznakom za Mišu).

 

 

Za novinare: Ukoliko želite da objavite Mišinu priču, ovde možete preuzeti fotografije u većoj rezoluciji.