... Majke se ne sećam, odgajila su me deca. Ne znam kako i na koji način, ali jedne večeri obrela sam se u dvorištu nekog obdaništa gde su mi deca krišom doturala užinu i ostatke od svog doručka. Noću mi je bilo hladno i krila sam se u uglu betnonske zgrade da kiša ne bi mogla da me pokvasi, a jutra su bila sunčana dolaskom dece i hrane koju bi mi donosila.

 

Tako je bilo nekoliko meseci dok nisam porasla (ali ni tada nisam bila velika), kada su neki roditelji počeli da se bune plaseći se za bezbednost svoje dece i ja sam odstranjena iz dvorišta. Ne razumem kakva je opasnost pretila od mene jer su deca volela mene, a i ja njih. Često su me i gnjavili, vukli za uši, nosali dok me stomak ne bi zaboleo, ali nikad nisam ni zarežala, a kamoli nešto drugo.

 

Dalja sudbina mi je bila ono što se kaže kuceca, bez doma i krova nad glavom, bez redovne hrane i vode, tek tu i tamo. Motala sam se unaokolo, uvek vraćajući se obdaništu sa nadom da cu već negde uspeti da se sakrijem. Međutim, jednoga dana, krupna prilika širokog lica i velikog osmeha sažalila se nadamnom i sledeće čega se sećam je topao zagrljaj dok me je nosio u kola, posle iz kola, a onda kući. U dvorištu je bilo troje dece, pet ovaca, nekoliko pataka, mnogo kokoški i jedan mali crni rundavi pas, podsećao me je na bob teila, ali i on je bio mešanac kao i ja. Odmah sam se zaljubila u njihovu porodicu, a njihov pas u mene. Imala sam sad godinu dana i prijala mi je njihova pažnja.

 

Nakon dva meseca ja sam postala majka, a gazda je kaznio malog crnog psa i mene vezujući nam lanac i odvajajući nas u različite krajeve dvorišta, tamo gde nismo mogli ni da se vidimo. Okotilo se njih četvoro, dva mužjaka i dve ženke. Čula sam od ukućana da su oni već imali ženku koja je poginula (zgazila su je kola i kako me je gazda uzeo jer ja mnogo ličim na nju), i da su oni već svake godine imali po jednu grupu novih štenaca, koji bi posle mesec dana provedenih sa majkom netragom nestajali, bez ikakvog znanja gde su ih odvodili, ali ja sam saznala da su završavali u obližnjoj šumi...

 

Mnogo sam se uplašila, jer su moji štenci bili premali da bi imali šanse da prežive bez mene. Ipak, ove godine krupni visoki čovek odlučio je da potpuno reši problem sa novim generacijama štenaca. Ja i moja dva ženska šteneta biće odvedena u šumu. Jedno muško će biti poklonjeno, a drugo će gazda da zadrži.

 

Eto, to je moja sudbina, a imam samo godinu dana. Pomozite meni i mojim štencima. Usvojite nekog od nas, a problem sa rađanjem novih štenaca rešite sterilizacijom. Na slici su moja dva ženska šteneta i ja sa decom iz dvorišta, požurite dok ne bude kasno!!!

 

Čupka iz prigradskog naselja u Beogradu

 

Ako želite da usvojite Čupku i njene bebice,

javite se na ORCAinfo telefon: 064 235 325 9 ili 064 27 44 249 (Tamara)