Dragi dobri Beograđani, prijatelji ORCA-e!

 

Šaljem Vam priču o MALENOJ kao dokaz da se surove stvari dešavaju svuda oko nas. Da pored loših ljudi ima i loše dece.

 

Šaljem Vam priču o MALENOJ i kao svoju veru da postoje još uvek dobre duše, koje svakoj ranjenoj životinji, uličnom psu - priskaču u pomoć. Ti dobri ljudi su među nama. Zato je život vredan. Dobar je svako ko udomi u svom životu bar jednu nesrećnu „pseću dušu“  ili kome bar zasuzi oko dok čita priču o MALENOJ.

 

Tog jutra, pre Novogodišnjeg dočeka, MALENA je viđena  pored kioska na okretnici trolejbusa 29 u naselju Medaković III.  Želela je da uđe za jednim dečakom u trolu, jer joj je dobacio parče kifle. Zimi i nema mnogo hrane na ulici, pa je MALENA, obradovana dobrim zalogajem, poželela da se provoza. Kako gradski prevoznici nisu blagonaklono gledali na MALENU, (koja je, inače, velika), nakon neuspelog pokušaja, „sišla“ je iz trole, pre nego što je trola i krenula i uputila se ka „ozloglašenoj“  pijaci.

 

Pijaca u Medakoviću III pre dve godine bila je poprište velike drame, ali MALENA to nije znala. Da je znala, klonila bi se te dece.  Pet godina ranije, na očigled svih prolaznika i pijačnih prodavaca – deca su polila benzinom kuju – mezimicu stanovnika Medaka – i od nje napravili živu buktinju. Kuja je gorela živa, ali je neki komšija bacio preko nje pesak, pa je preživela, i pored opekotina prvog stepena, ogoljene kože, a sve zahvaljujući doktoru Vladi Magašu koji ju je besplatno lečio. I zahvaljujući  tada maloj Anji, a sada devojci koja studira, koja je brinula o svim životinjama u kraju. O ovoj kuji, koju su, nakon ovog stravičnog događaja, u kraju nazivali  „Spržena“-  snimljena je reportaža, koja je emitovana u emisiji naše poznate urednice M.Adanje-Polak, na RTS-u. Apel da se ljudi prizovu pameti i da ne zlostavljaju pse, na žalost, - tada nije urodio plodom. Godinu dana nakon emitovanja reportaže, kada su rane kuji delimično zacelile (dlaka joj na pola tela nikada više nije izrasla), neka nervozna prodavačica iz mesare sasula joj je pola litre sone kiseline na nekada spaljena mesta da bi je oterala sa vrata mesare. Taj arlauk izmučene životinje koja je još pritom i bila skotna,  mi koji živimo u Medakoviću nećemo zaboraviti. Ipak, iako je bila kao Feniks, na kraju su uspeli da je ubiju. Pored „Spržene“ stradalo je nekoliko kućnih ljubimaca, medju njima i Hund, Anjin pas. Otrovan je zajedno sa „Sprženom“. Nedavno je otrovana i Žujka koja se radovala svakom detetu koje se vraća iz škole. Imala je šest kuca u vreme kada je objavljena vest o besnilu na Novom Beogradu, pa je jedan „savesni“ komšija uzeo stvar u svoje ruke i počeo „čišćenje“ od Voždovca. Uginula je u najgorim mukama.

 

Nova godina je mnogima donela radost, slavilo se, pucalo na sve strane, a psi, kojima je fijuk petarde gori od najgore kazne, skrivali su se gdegod je to bilo moguće. MALENA se nije sakrivala. Ili je ljudima previše verovala, ili je bila previše hrabra, ili nije imala kud. Obesna deca želela su joj zlo.Vezali su joj petardu za šapu. A MALENA je bila dobra i mislila je da svi tako misle. Da su svi dobri. Da se deca samo igraju. Ona im je verovala. Pružila im je šapu prijateljstva. A ona su joj šapu raznela petardom. To, što se u Medakoviću tog  31. decembra 2005., uoči Novogodišnjeg dočeka, pre ponoći, dogodilo -  bilo i ne ponovilo se. Nikada. Možda je neko dete uživalo bacajući petarde u Novogodišnjoj noći. Možda je te noći  to dete i zaspalo. Ali MALENA, zbog petarde koja joj je na šapi eksplodirala i raznela joj šapu - od  bolova nije spavala gotovo mesec dana. I sada, kada čuje petardu –MALENA se sakrije. Da je niko ne vidi. Da to nije ona, nego njena senka. Jer to što je doživela od dece MALENA želi da im oprosti. Nada se da će ta deca početi da razmišljaju. Da će se promeniti i postati ljudi.  Jer MALENA voli ljude. Pitanje je da li bi i preživela da je ostala na ulici, da nije bilo dobrih ljudi, da joj jedna žena plemenitog srca, gospodja Sanja iz Medakovića III nije pružila utočište, negu, hranu i dom. Pružila joj je ljubav u trenutku kada joj bila najpotrebnija. Sanja  se borila za MALENIN „pseći život“, ako se i taj „pseći život“ može i nazvati životom. MALENA, voli ljude, jer ljudi će joj pružiti dom! MALENA deli ljude na dobre i zle. Biće zahvalna nekome ko je spreman da se o njoj stara. I vratiće mu desetostrukom ljubavlju. Jer svako ko je dobar zaslužuje da ljubav prima i daje.

 

Gospođa Sanja će Novu godinu pamtiti po MALENINOM skičanju, vapaju za pomoći koju joj je ova plemenita žena nesebično pružila, zajedničkom očajanju i veterinarima. MALENA je sada čista, mirišljava, vakcinisana i sterilisana. Gospođa Sanja bi je zadržala zauvek da pre pet godina nije udomila lepu MRVICU, svoju mezimicu, koja je našla toplinu kućnog ognjišta u Sanjinom jednosobnom stanu u Braće Srnić 23. Mrvica je, videvši ranjenu MALENU, pristala da joj ustupi deo prostirke na kojoj spava dok se rane ne zaleče. Ali stan je isuviše mali za njih tri i uskoro će MALENA morati da ga napusti.

 

MALENA će svoje rane pamtiti celog svog psećeg života. I dobrotu Sanjinu. Ipak MALENA ne može da živi u jednosobnom stanu sa MRVICOM i njenom gazdaricom. MALENA traži dvorište. Ne bi da ostane na ulici, iako je spremna  da oprosti onima koji su vezali petardu za njenu šapu, zapalili je i iščekivali šta će se desiti. Desilo se. Mislili su da će „eksperiment“ uspeti i da će MALENA biti raznešena snagom petarde. MALENA je preživela i oporavila  se. Sada traži svoj pravi dom.

 

 

POMOZITE NAM DA MALENOJ NADJEMO DOM! Ako poznajete nekoga ko bi je  primio u kuću sa dvorištem, nazovite Sanju na 064.132.41.81 ili uputite e-mail  na jankopet@eunet.yu

MALENA je vakcinisana, zdrava i sterilisana. Ona nestrpljivo čeka da šapu prijateljstva pruži baš Vama.

 

Apel  sastavila:

Selena Pješivac, ljubitelj životinja, koja je „udomila“ psa Glišu (nađen u šahtu 10.06.2004.)